Klikom na sliku pristupite sajtu.

10 stvari od kojih nam zavisi život koje će uskoro sasvim nestati – Broj 10 će posebno rastužiti mnoge – InfoZabava.com
Home / Zabava / 10 stvari od kojih nam zavisi život koje će uskoro sasvim nestati – Broj 10 će posebno rastužiti mnoge

10 stvari od kojih nam zavisi život koje će uskoro sasvim nestati – Broj 10 će posebno rastužiti mnoge



Ljudska vrsta ima mnogo sreće: imamo planetu koja je kao neiscrpna bašta blagostanja, što nam daje šta god poželimo. Na nesreću, mi Zemlju arčimo i prljamo kao da ne postoji sutra, pa smo doveli do toga da ćemo uskoro ostati bez nekih stvari koje su nam i potrebne i drage.

Sardine

Zbog nekontrolisanog lova sardine su gotovo nestale u Tihom okeanu. Sa 1,8 miliona metričkih tona 2016, ove godine Pacifik je spao na bednih 100.000 tona te zdrave i skromne ribe. Tako su ugrožene i druge vrste jer sve vrste života u okeanu zavise od sardina – od braon pelikana u Kalifornijskom moru do beba morskih lavova. Isto se dešava i u drugim morima, pa je cela planeta ugrožena.

Helijum

Taj magični gas ne služi samo za punjenje balona što se onda dižu uvis, nego i za hlađenje magneta u aparatima za magnetnu rezonancu, zavarivanje, poluprovodničku industriju, neophodan je za proveru propusnosti kod velikih spremišta i vitalno važan za čitav niz naučnih eksperimenata. Izvori helijuma nisu obnovljivi – taj gas je nusprodukt raspadanja uranijuma. Pošto se diže naviše, jednom kad pobegne nemoguće ga je vratiti.

Kvalitetna kafa

Za razliku od helijuma, kafa jeste obnovljiva, ali loša vest je da je sve više ljudi pije samo kao energetsko piće, pa počinje da preovladava kafa lošijeg kvaliteta. Potražnja za kafom raste – u SAD su masovno zavisni od kafe, a evropske države uvoze polovinu svetske proizvodnje – ali kvalitetna kafa je osnova te industrije.

Problem je što se visokokvalitetna kafa proizvodi se pre svega od sorte Arabika, koja se uzgaja na relativno malim poljima u Latinskoj Americi i Etiopiji. Ni klimatske promene ne pogoduju proizvodnji kafe, pa je ugrožena proizvodnja u Brazilu i drugim velikim proizvođačima. Tako da nam je bolje da uživamo u dobroj kafi dok još možemo. Uskoro će doći dan kad će nam biti dostupna samo neka smutljavina.

Nafta

Potpuno smo zavisni od fosilnih goriva i borba za izvore nafte je prioritet otkako smo zarili bušilice u Zemlju i počeli da je cedimo. Ali Majka Zemlja nema neiscrpne zalihe nafte i doći će dan kad će presušiti. Stručnjaci se ne slažu oko tačnog datuma kad će nafta presahnuti, ali sve više njih kaže da će to biti za 40 do 53 godine. Neki naučnici u EU kažu da će čovečanstvo poslednju kap nafte potrošiti 22. oktobra 2047. godine u 20:58. Kad god da se desi – loše nam se piše.

Fosfor

Verovatno vas prva pomisao na to da će fosfor uskoro nestati ne tangira posebno, ali razmislite ponovo. Fosfor je od vitalne važnosti za formiranje ama baš svakog dela našeg tela, neophodan je u đubrivu, bez njega nema bezbednosti hrane – ukratko, neophodan je. Naučnici kažu da imamo zalihe fosfora za još nekoliko stotina godina, što se samo čini umirujućim.

Prirodni gas

Pošto je izvesno da će fosilnih goriva uskoro nestati, lepa vest je da će ih zameniti prirodni gas, zar ne? Ali stvar je u tome što su i rezerve gasa, inače neobnovljivog izvora, na crvenom. Stručnjaci kažu da ćemo ga imati do 2070, a onda zbogom i gasu. A zamislite i kakve će biti cene kad se zalihe budu bližile kraju. Sreća što većina nas neće biti tu da to doživi. Nek buduće generacije razmišljaju o tome. Tako mi funkcionišemo, zar ne?

Voda

Voda je osnova života. Vodom je prekriven 71 odsto Zemlje, ali sve je manje one za piće. Istraživači NASA objavili su u studiji da je još 2015. godine 37 najvećih vodenih basena na svetu imalo veliki nedostatak vode jer su prošišali “tačku održivosti”, odnosno iz njih je izvučeno više vode nego što se prirodno vraćalo. Još 13 basena je u kritičnom stanju, što znači da je situacija kritična, kaže istraživač Džej Familjijeti. A 97,5 odsto svetske vode je suviše slano da bismo mogli da je koristimo za piće, navodnjavanje i ostale vitalne potrebe. Zato, zavrnite tu slavinu. Ne treba da teče uzalud.

Ugalj

Ovo gorivo svi shvatamo zdravo za gotovo. Prosto se kopa u Zemlji, izvadi se ugalju, ubaci u peć, i divota! Ali, kao i svako fosilno gorivo, nema ga u neograničenim količinama. U Americi prognoziraju da imaju uglja još za 283 godine. Nimalo ohrabrujuće, pogotovo zato što će, kad za pedesetak godina nestane nafte i gasa, svi navaliti na ugalj ko u stara dobra vremena. Ukratko, bliži se dan kad će svaki grad biti čađav kao Mančester tokom industrijske revolucije, a i naša pluća je postati takva. Mogli bismo to da speremo dobrom svežom vodom – ali ni nje neće biti.

Čokolada

Čokolada je ukusna i to svi znamo. A da je njena proizvodnja skupa i dugotrajna, činjenice su s kojima je upoznat daleko manji broj ljudi. Kakaovac sazreva čak pet godina, a berba je veoma teška i obavlja se ručno po paklenim vrućinama. Može da se uzgaja samo u ekvatorskoj zoni i uglavnom je to zapadna Afrika, gde poljoprivrednici nadniče za 80 centi. Među njima ima i mnogo dece.

I sad, apsurd: kad i tamo stignu zakoni koji regulišu pravednu trgovinu i obezbeđuju veću cenu rada, poljoprivrednici će se suočiti s gubicima, što će dovesti do okončanja masovne proizvodnje. Pretpostavlja se da će se to dogoditi do kraja 2020. godine.

Slanina

Pesimistični scenario za omiljeni slani suvomesnati proizvod predviđaju i Američki odsek za poljoprivredu i Britansko udruženje uzgajivača svinja. Zašto? Suša plus epidemija proliva među svinjama plus smanjenje proizvodnje da bi se smanjili gubici. Proizvodnja slanine neće potpuno nestati, ali cene će se vinuti u nebo.

(Kurir.rs/Grunge/Express.hr)
Foto: Profimedia

Advertisement

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

3 + 2 =