Home / Zabava / Falsifikovao je pola milijarde dolara: Država sve znala, ali ništa nije mogla da učini

Falsifikovao je pola milijarde dolara: Država sve znala, ali ništa nije mogla da učini



Semjuel Apam bi verovatno bio od istorije potpuno zaboravljen i ni po čemu se ne bi posebno izdvojio da nije izbio Američki građanski rat koji mu je omogućio da postane slavan zbog te jedne jedine stvari u kojoj je bio najveštiji od svih

Semjuel Kertis Apam je rođen davne 1819. godine u Monpeljeu, prestonici američke savezne države Vermont, u porodici tvrdokornih metodističkih protestanata. Otac i majka su se nadali da će biti farmer ili kovač, ali ih je on razočarao i u dvadesetoj godini otišao u Njujork da bude činovnik. Potom je stupio u mornaricu u kojoj je proveo tri godine. Zatim je bio knjigovođa u Filadelfiji, gde je upoznao svoju suprugu Anu.

Krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina bio u Kalifornijigde je okušao sreću tokom Zlatne groznice, prvo kopanjem a potom i osnivanjem jednog dnevnog lista u Sakramentu, ali se brzo vratio u Filadelfiju jer mu je nedostajao taj grad na koji je počeo da gleda kao na svoj dom. Tu se posvetio poslu (držao je knjižaru) i odgajanju svoja dva sina.

Sve do tog trenutka, život Semjuela Apama bio je život jednog normalnog čoveka koji nije nagoveštavao da će se skoro dve stotine godina kasnije o njemu pisati na srpskom internetskom portalu. A ipak, to se dešava. Zašto? Zbog onoga što se odigralo nakon izbijanja Američkog građanskog rata.

Naime, čim je otpočeo epski sukob između Severa i Juga, čim se robovlasnički Jug otcepio i formirao Konfederativne Američke Države, Apam je počeo da prodaje patriotske sitnice kako bi podržao Uniju, kao i predmete koji su ismevali Konferedaciju (poput kartice na kojoj je glava južnjačkog predsednika Džefersona Dejvisa postavljena na telo magarca).

konfederativna-novcanica-od-pet-dolara-izdata-na-samom-pocetku-americkog-gradjanskog-rata-670x307
Konfederativna novčanica od pet dolara izdata na samom početku Američkog građanskog rata. Foto: Wikimedia Commons/National Museum of American History

Februara 1862. godine došao je u posed jednog primerka konfederativnog dolara i počeo je da štampa falsifikate u svojoj radionici u knjižari u kojoj je i inače štampao regularni materijal koji je prodavao. U prvoj turi bilo je tri hiljade banknota od pet dolara i sve su na dnu imale naznačenje da je u pitanju falsifikat. Prodavao ih je iza peni.

Ali krijumčari pamuka su uskoro shvatili da je ovaj falsifikat skoro savršen, pa su počeli da ih kupuju za peni, seku naznačenje na dnu i da plave južnjačku ekonomiju ovih lažnjacima, a i sam Apam je bio sve bolji i bolji, veštiji i veštiji. Raširio je “posao” i štampao praktično sve konfederativne banknote (kojih je bilo mnogo, pošto ih je izdavala ne samo centralna vlada nego su i vlade pojedinačnih država u okviru Konfederacije imale svoje sopstvene dolare) kao i poštanske marke.

Do kraja rata veruje se da je odštampao skoro pola milijarde konfederativnih dolara, u današnjoj protivvrednosti, od čega je zaradio ondašnjih 50.000 dolara. Procena je da su njegove novčanice činile od 1 do 3 odsto ukupnih novčanica južnjačkog dolara u opticaju, što je neverovatan procenat.

Linkolnova administracija se našla u velikom problemu. Ma koliko ovo bilo dobro za njihove ratne napore, budući da je uništavalo južnjačku ekonomiju, Jug je mogao da uzvrati istom merom i da počne da štampa falsifikate njihovog novca.

Ali Bela kuća nije mogla ništa da uradi po tom pitanju jer Apam nije radio ništa nelegalno; pošto vlada Unije nije priznavala legalnost i legitimitet konfederativne vlasti nije mogla da ni da goni nekoga zato što štampa novac koji je po difoltu nelegalan i nelegitiman. Pokušali su da ga lepo zamole da prestane sa tim, on je odbio, pa su ga čak optužili i da falsifikuje severnjački dolar, što je on žestoko negirao. Podignuta je bila i tužba iz koje bi Apam sigurno izašao kao pobednik, ali je na intervenciju sekretara rata Edvina Stentona ona povučena.

Vlada Konfederacije je odgovorila tako što je Semjuela Apama osudila na smrt i ponudila nagradu od 10.000 (njihovih) dolara svakome ko ga privede pravdi, živog ili mrtvog. Južnjački senator Fut je u konfederativnom kongresu u Ričmondu izjavio da je Apam “naneo veću štetu Konfederaciji od generala Meklelana i njegove armije“.

konfederativne-novcanice-izdavane-tokom-americkog-gradjanskog-rata-uglavnom-su-prikazivale-ruralnu-idilu-za-koju-se-jug-navodno-borio-cesti-su-bili-crni-robovi-670x298
Konfederativne novčanice izdavane tokom Američkog građanskog rata uglavnom su prikazivale ruralnu idilu za koju se Jug navodno borio. Česti su bili crni robovi.

Do kraja rata i drugi su krenuli njegovim stopama, štampajući konfederativne dolare i prodajući ih masama. Time su ne samo zarađivali novac lično već su i dodatno uništavali ekonomiju Juga, pomažući ratne napore Severa. Oni nisu nosili puške, ali su ratovali na svoj način.

Daleko bilo da želimo da kažemo da su oni imali na umu pobedu Unije i da su zato to radili, moramo poći od pretpostavke da su to činili da bi lično zaradili pare, ali kakva god da je bila njihova motivacija rezultat je isti – doveli su južnjačku privredu do kolapsa.

Apam je preminuo od raka stomaka 1885. godine, a danas su njegovi falsifikati vredni kolekcionarski predmeti. Može se reći da je pobedio Jug bez da je ispalio i jedan metak. Um caruje – snaga klade valja.

(Telegraf.rs)

Advertisement

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

1 + 9 =