Klikom na sliku pristupite sajtu.

Selo duhova: Ovo mesto u Francuskoj ostalo isto onakvo kakvo je bilo 10. juna 1944. godine kada su ga Nemci napustili – InfoZabava.com
Home / Arhiva / Selo duhova: Ovo mesto u Francuskoj ostalo isto onakvo kakvo je bilo 10. juna 1944. godine kada su ga Nemci napustili

Selo duhova: Ovo mesto u Francuskoj ostalo isto onakvo kakvo je bilo 10. juna 1944. godine kada su ga Nemci napustili



Počelo je tako što su majoru SS-a Adolfu Dajkmanu dva pripadnika profašističke Francuske milicije dojavila da je pokret otpora zarobio jednog esesovca, nakon čega su Nemci odlučili da uzmu 30 francuskih civila za taoce kako bi dobili svog čoveka nazad živog. Stvari nisu išle tim tokom

spaljena-olupina-pezoa-202-u-francuskom-selu-oradur-sur-glan-670x501
Spaljena olupina Pežoa 202 u francuskom selu Oradur-sur-Glan koje su nacisti juna 1944. spalili a stanovnike poubijali. Sve je onako kao što je bilo tog dana. Foto: Wikimedia Commons/TwoWings

Februara 1944. godine 2. SS pancer-divizija “Das Rajh”, stacionirana u gradiću Valensu, severno od Tuluza, čekala je novu opremu i odmorne trupe.

Jedna od njenih jedinica bio je 4. SS pancer-grenadirski puk na čijem je čelu bio pukovnik Silvester Štadler; major Adolf Dajkman komandovao je njegovim 1. bataljonom a tu je bio i major Oto Vajdinger koji je 14. juna trebalo da zameni Štadlera pa je bio priključen puku radi upoznavanja sa oficirskim kadrom i vojnicima.

6. juna saveznici su se iskrcali u Normandiji, a divizija je poslata nešto severnije kako bi pomogla u zaustavljanju angloameričkog napredovanja.

10. juna Dajkmanu su mu dva pripadnika profašističke Francuske milicije (fr. Milice française) dojavila da pokret otpora u obližnjem selu Oradur-sur-Ver drži zarobljenog majora SS-a Helmuta Kampfea (što je bila netačna informacija); Štadler je naredio Dajkmanu da uzme 30 talaca kako bi mogli da ih zamene za Kampfea. Istog dana Dajkman je ušetao na čelu svog bataljona u drugo selo, Oradur-sur-Glan, i naredio da se svi stanovnici, čak i oni koji su samo bili u prolazu na biciklima, skupe na trgu radi provere isprava.

crkva-u-francuskom-selu-oradur-sur-glan-670x502
Crkva u francuskom selu Oradur-sur-Glan u kojoj su nacisti juna 1944. spalili žene i decu. Sve je onako kao što je bilo tog dana. Foto: Wikimedia Commons/Dna-Dennis

Žene i deca su potom zatvoreni u crkvi, selo je opljačkano, a muškarci odvedeni u šest ambara i štala gde su ih već čekali mitraljezi. Nemci su im pucali u noge, a onda ih polili benzinom i spalili. Samo je šestoro ljudi uspelo da se spase, mada je jedan od njih malo kasnije na drumu naleteo na patrolu SS-a koja ga je likvidirala. Ukupno je bilo ubijeno 190 muškaraca.

Što se tiče žena i dece u crkvi, Nemci su potpalili bogomolju a onda iz mitraljeza pucali u nejač koja je pokušavala da pobegne. Stradalo je 247 žena i 205 dece. Jedino je 47-godišnja Margerita Rufanše preživela, bekstvom kroz sakristiju; sa njom su bili devojka i dete koji su međutim ubijeni odmah potom, dok se gospođa Rufanše spasila tako što se sakrila u žbunje i primirila.

Tako je da je ukupan broj žrtava bio 642. Dajkman je ovaj ratni zločin objasnio kao odmazdu zbog partizanskog delovanja u okolini Tila i zbog kidnapovanja Helmuta Kampfa, ali se čak ni njegovi nadređeni sa tim nisu slagani smatrajući da je prekardašio.

ulica-u-francuskom-selu-oradur-sur-glan-670x502
Ulica u francuskom selu Oradur-sur-Glan koje su nacisti juna 1944. spalili a stanovnike poubijali. Sve je onako kao što je bilo tog dana. Foto: Wikimedia Commons/Dna-Dennis

Ervin Romel, general Glajniger, kolaboracionistička vlada u Višiju, pukovnik Štadler, svi su tražili da odgovara zbog počinjenog zlodela. Štadler je pokrenuo istragu, ali je 29-godišnji Dajkman poginuo nedugo zatim, skupa sa većinom čete koja je izvršila masakr, pa je istraga suspendovana.

Francuska je 1953. godine održala suđenje za preživelih 65 esesovaca, od kojih je samo 21 bio prisutan jer su ostali bili u Istočnoj Nemačkoj koja nije htela da ih isporuči.

Četrnaestorica su bili francuski državljani, rođeni Alzašani, ali Nemci. Svi osim jednog su tvrdili da su bili primorani da pristupe redovima Vafen-SS-a; dvadesetorica optuženih je osuđena 11. februara ali je zvanični Pariz, zbog nemira u Alzasu koji je tražio autonomiju, samo osam dana kasnije donela zakon kojim se oni amnestiraju. Do 1958. godine niko od osuđenih više nije bio u zatvoru.

ulica-ispred-skole-u-francuskom-selu-oradur-sur-glan-670x502
Ulica ispred škole u francuskom selu Oradur-sur-Glan koje su nacisti juna 1944. spalili a stanovnike poubijali. Sve je onako kao što je bilo tog dana. Foto: Wikimedia Commons/Dna-Dennis

General Hajnc Lamerding koji je komandovao divizijom “Das Rajh” živeo je za vreme suđenja u britanskoj okupacionoj zoni i Francuska nikada nije uspela da se izbori za njegovo izručenje; posle rata se bavio preduzetništvom i umro je 1971. godine.

Poručnik Hajnc Bart, koji je komandovao vodom sastavljenim od 45 esesovaca, pronađen je u Istočnoj Nemačkoj i suđeno mu je pod optužbom da je izdao naređenje da se strelja 20 ljudi u jednoj garaži u Oradur-sur-Glanu. On je poslednja osoba kojoj je suđeno s ovim u vezi. Iz zatvora je izašao 1997. godine, a umro je deset godina kasnije.

Uglavnom, nakon rata francuski predsednik Šarl de Gol naredio je da se selo ne dira te da ostane večni spomenik žrtvama nacističkog zverstva. Novo selo, sa memorijalnim kompleksom, sagrađeno je nešto dalje od prvobitne lokacije.

Tako je originalni Oradur-sur-Glan danas selo duhova, isto onakvo kakvo je bilo 10. juna 1944. godine. Nema jačeg spomenika od toga.

(Telegraf.rs)

Advertisement

Leave a Reply